Jelena Karleuša

Budim se sama, oci nikog ne traze
i sta je taj odsjaj u mom pogledu
na stolu pored muski sat k’o da mi kaze
da izgleda da neko jos pored mene zivi tu

I dve-tri kapi krvi posle brijanja
otuzan miris sto po sobama se siri
otkad to duhovi mi dolaze po danu
ma gde je taj muskarac sto
pored mene ovde zivi

Ref.
I zovem, zovem devedest dva
neka traze, neka nadju ga
nek’ kaze gde je ljubav nestala
nek’ puste sirene, nek’ uzbuna krene
a kad ga stignu, nek’ mu kazu “stoj”
nek’ bar na silu prizna da je moj
moj covek bez glasa, bez duse, bez lica
moj najtezi porok, moj tihi ubica

Takvi kao on nikad “zbogom” ne kazu
za svoje greske on uvek druge krivi
sa njim je svaki novi rastanak bez suza
ma gde je taj muskarac sto
sto sa mnom zivi, a ne zivi

Prvi doktor kaze tiho
to je depresija
drugi kaze
dobra riba kakva ironija

Treci kaze, nista strasno
samo obican stres
ne dam da bi kopaju po glavi
to je moj bes

Pospana, pospana, pospana
ranjena, ranjena, ranjena
a nigde krvi
nisam luda, jos te volim

Ref. 2x
Jos te volim, i volim, i volim
a ne daju mi
vreme posete bice jos dugo
od jedan do tri

Pospana, pospana, pospana
ranjena, ranjena, ranjena
jos te volim

Ref.